XLII Годишњи скуп Српског археолошког друштва

Поштоване колегинице и колеге,

Обавештавамо вас да ће се XLII Годишњи скуп Српског археолошког друштва одржати у Неготину од 30маја до 1јуна 2019године, а домаћин скупа је Музеј Крајине у Неготину.

О детаљима програма скупа и хотелског смештаја бићете благовремено обавештени, а трошкове смештаја сносе сами учесници.

Котизација за учешће на скупу и пријављивање излагања за колеге који нису чланови САД износи 2.500 динара (20€). Чланови САД не плаћају котизацију за учешће.

Студенти могу учествовати у излагањима уколико се испуне услови из чл. 17. Статута САД.

Рад скупа ће се одвијати у оквиру тематских сесија и постојећих секција Друштва:

–          Секције за палеолит и мезолит

–          Секције за праисторијску археологију

–          Секције за класичну археологију

–          Секције за средњовековну археологију

–          Секције за словенску археологију

–          Секције за биоархеологију

–          Секције за археометрију, археотехнологију и експерименталну археологију

Предложене тематске сесије, чији се наслови и образложења налазе у прилогу, биће одржане ако за сваку од њих буде пријављено најмање 8 саопштења.

Молимо заинтересоване учеснике који пријављују излагања, да апстракте за скуп (до 300 речи) пошаљу до 25. априла 2019. године

(уз назнаку за коју секцију, oдносно сесију излагање пријављују) на следећу адресу:

srpsko.arheolosko.drustvo@gmail.com

Пријаве учесника без реферата треба доставити најкасније до 5. маја 2019. године.

Преузмите пријавни формулар.

Срдачан поздрав,

Управни одбор

Српског археолошког друштва

Сесија: МЕТАЛИ У АРХЕОЛОШКОМ КОНТЕКСТУ: ОД ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ РУДА ДО УПОТРЕБЕ ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА

Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд (d.antonovic.960@gmail.com)

Драгана Антоновић, Археолошки институт, Београд (selenavitezovic@gmail.com)

Апстракте и пријаве слати на адресу srpsko.arheolosko.drustvo@gmail.com

Експлоатација руда и технологија обраде метала представљају посебно значајне промене у технологији и економији праисторијских заједница, које су имале далекосежне последице на људска друштва у целини, од промена у социјалним односима и економији, до промена у култури, ритуалним сферама, и друго. Циљ ове сесије јесте да окупи на једном месту  различите приступе једном основном проблему и да обухвати различите археометријске, археотехнолошке и експериментално-археолошке анализе разних видова метала и металургије у археолошким контекстима:  експлоатација металних сировина, прерада металних руда, израда предмета од различитих легура, употреба различитих предмета од метала, као и њихово место у свакодневном и ритуалном животу прошлих заједница. Теме које сесија жели да обухвати јесу аспекти раних појава експлоатације металних руда, укључујући ту и пре-металуршке фазе, развој и промене у технологији експлоатације металних руда и њиховој преради, технологија израде предмета, њихово место у свакодневном и ритуалном животу, начин употребе, размена и трговина рудама и готовим производима, утицај металургије на остале аспекте економије и на друштвене и културне феномене, и друго. Географски, желимо да обухватимо простор југоисточне Европе и повезаних области, док хронолошко ограничење не постоји.

Сесија: СТОЧАРСТВО И ЛОВ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И СУСЕДНИМ ОБЛАСТИМА КРОЗ ВРЕМЕ: АРХЕОЗООЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА

Немања Марковић, Археолошки институт, Београд (nemamarkovic@gmail.com)

Јелена Булатовић, Лабораторија за биоархеологију, Филозофски факултет, Београд, (j.bulatovic@yahoo.com)

Апстракте и пријаве слати на адресу srpsko.arheolosko.drustvo@gmail.com

Сточарство и лов, уз земљорадњу, представљају окосницу привређивања и економије заједница у прошлости. Обрасци узгоја и лова животиња често су се мењали током времена. Ове промене биле суусловљене најпре одликама животне средине, а потом друштвеним, културним, политичким, па чак и религијским разликама међу становништвом. Откривање и реконструкција утицаја ових феномена на обликовање и промене у стратегијама узгоја и лова животиња у прошлости један је од циљева археолошких истраживања. С обзиром на то да животињски остаци представљају најчешће и најбројније трагове тих активности, посебно место у разумевању и реконструкцији начина експлоатације животиња имају археозоолошка истраживања. Будући да простор југоисточне Европе има веома повољан и важан географски положај, да представља спону/мост у преносу и размени знања, идеја, људи, материјалне културе и других цивилизацијских тековина између „Истока“ и „Запада“, подручје пружа изванредну прилику за проучавање и праћење развоја економских стратегија практикованих од стране различитих заједница које су насељавале овај простор током прошлости. На овом простору, у раном неолиту, са блискоисточним заједницама појављују се прве припитомљене животиње. Сточарство се даље кроз дуг временски процес транзција и трансформација, ширило на друге делове европског континента, што јерезултирало разноликим специјализованим техникама узгоја животиња од касног неолита, преко бронзаног и гвозденог доба, па све до римског и средњовековног периода. Упоредо са променама у стратегијама узгајања животиња, долазило је и до промена у значају и улози дивљих животиња, тако да се може пратити и развој стратегија лова на простору југоисточне Европе током овог временског периода. Сесија има за циљ да прикаже нове резултате које се темеље на истраживању животињских остатака са простора југоисточне Европе и суседних области током праисторијских и историјских периода. У погледу тема, сесија обухвата све врсте студија које проучавају стратегије експлоатација животиња од ширих синтеза до специфичних студија случаја, као и мултидисциплинарна истраживања са историјским подацима, иконографским представама и савременим лабораторијским анализама.

Сесија: ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АРХЕОЛОГИЈА НА БАЛКАНУ: SUMMA SUMMARUM

Организатори сесије: Српско археолошко друштво и EXARC

Милица Тапавички Илић, Археолошки институт и EXARC (mtapavic@sbb.rs)

Весна Вучковић, Завичајни музеј Параћин (vesna.p.vuckovic@gmail.com)

Roeland Paardekooper, EXARC

Војислав Филиповић, Археолошки институт (vfilipov1@gmail.com)

Апстракте и пријаве слати на адресу: srpsko.arheolosko.drustvo@gmail.com

На простору Балкана, експериментална археологија до скора није сматрана нечим чему би требало посветити већу пажњу, па се може рећи да је током претходних деценија на њу гледано са релативним ниподаштавањем. Ова веома корисна и плодоносна грана археологије, већ деценијама представља озбиљну научну дисциплину у великом броју земаља западне и централне Европе и Русије, где су са чувеном Лењинградском лабараторијом заправо постављене основе увођења експеримента, као незаобилазног дела проучавања остатака материјалне културе. Са друге стране, евидентно је да поједини експерименти изискују висок ниво интердисциплинарног знања, стручности и техничке опремљености, поготово када су у питању реплике појединачних објеката или читавих насеља, какви ни изблиза нису потребни за нпр. класификацију и систематизацију појединих врста налаза. Ипак, чини се да је и у нашим археолошким заједницама експеримената одувек било, али су они најчешће остали непрезентовани или непубликовани. Последњих година изгледа да екпериментална археологија добија својеврстан замајац на овим просторима, како по броју извршених експеримената, тако и по разноликости одабраних тема. Стога је у организацији Српског археолошког друштва и EXARC-а, предложено да се ове године организује сесија на тему експерименталне археологије у оквиру редовног годишњег скупа САД у Неготину. Колеге које активно врше експерименте биће у могућности да прикажу своја истраживања у професионалном окружењу које то реално интересује, на свом матерњем или енглеском језику, док би део презентација био изложен на енглеском језику у виду постера. Крајњи резултат састанка и сесије требало би да буде зборник радова у издању САД и EXARC-а, на енглеском језику. Због временских оквира и просторне организације, на скупу ће бити могуће излагање највише 16 презентација, са једним уводним и завршним излагањем, док ће остали радови бити приказани као постери. У вези са тим, упућена су два су савета колегама који желе да прикажу резултате својих експеримената. Најпре, уколико је то тематски могуће, требало би да споје неколико експеримената у једну презентацију. Уколико то није могуће, предлог је да дају неколико постера који ће приказати друге експерименте у односу на онај који је усмено излаган. (С обзиром на то да организатори сесије већ располажу одређеним бројем презентација, најбоље је што пре контактирати са организаторима сесије)