XXXVIII скуп САД, Пирот 4 – 6. јун 2015

Поштоване колегинице и колеге,

Обавештавамо вас да ће XXXVIII годишњи скуп и скупштина САД бити одржани у Пироту од 4. до 6. јуна 2015. У оквиру скупа биће приказана изложба „Българска археология – миналото и настояще” и блок предавања о новим достигнућима бугарске археологије. За трећи дан скупа планирана је једнодневна екскурзија до Софије. Стога молимо колеге да се на време одлуче да ли ће ићи у Софију, како би се на време обезбедио адекватни превоз. О детаљима програма скупа, хотелског смештаја и излета до Софије бићете благовремено обавештени.

Рад скупа ће се одвијати у оквиру тематских сесија и постојећих секција Друштва – Секција за палеолит и мезолит, Праисторијска секција, Античка секција, Средњовековна секција и Секција за биоархеологију. Предложене тематске сесије биће одржане ако за сваку од њих буде пријављено најмање 5 саопштења.

Молимо чланове друштва да апстракте (до 300 речи) за скуп пошаљу најкасније до 31. марта 2015. године организаторима тематских сесија тамо где је то посебно назначено, као и на следећу адресу :

vfilipov1@gmail.com

Срдачан поздрав,

Управни одбор

Српског археолошког друштва

Предложене су следеће тематске сесије:

1. Употреба и значење термина у праисторијској археологији: – Када кажем _______, мислим на _____. (Радмила Балабан, Милица Лопичић и Наталија Ћосић)

Archaeology is a textual practice, which is performed in the present upon materials which speak to us of the past. What we produce is an interpretation, which is not of the past, but which stands for the past. ” (Thomas 1996)

Како би описали начин живота током праисторије, археолози користе сетове термина који су често преузети из других научних дисциплина – антропологије, етнологије, социологије, историје и др., не доводећи у питање њихову прецизност, теоријску и идејну позадину или чак методолошку оправданост. Они се обликују, преводе, прилагођавају тренутним потребама, често без референци или ближег одређења шта подразумевају, шта аутор прихвата и од чега се ограђује. На тај начин се стихијски формира корпус термина који се некритички усваја и изнова користи.

Специфични технолошки и типолошки појмови, као и теоријски концепти којима археолози описују појаве, проблеме и питања, носе различите конотације посматрано у временским и просторним оквирима. Захваљујући резултатима нових методолошких и теоријских истраживања, као и употреби различитих физичко-хемијских анализа, интерпретације се мењају и модификују у складу са њима. Такође, у том процесу се јављају нови појмови, као и проширена значења старих, које је неопходно дефинисати. Дакле, раст и размена специјалистичког знања и информација су неповратно повезани са артикулацијом и креирањем одговарајућих термина.

Позивамо заинтересоване колеге да приложе радове у следећим областима: аналитичке методе (типолошке, технолошке, физичко-хемијске, контекстуалне и др. анализе), теоријски аспекти (историјски, друштвени, интерпретативни и идејни) и употребе термина везане за проблеме превођења и преузимања из страних језика и других дисциплина.  Такође, сваки други прилог који се тематски уклапа у сесију је добродошао.

Апстракте (до 300 речи) можете послати на: terminologija.arh@gmail.com

2. Експлоатација сировина, размена и трговина у праисторији (Селена Витезовић и Драгана Антоновић)

Најзначајнији део сваке економије и економског система јесте експлоатација и располагање сировинама. Код проучавања праисторијских економских система, значајна су питања расположивост неких сировина, степен искоришћености у односу на расположивост, начини располагања, повезаност са технолошким изборима, као и степен и обим трговине и размене.

Акценат се у проучавању праисторијских економија често ставља на металуршке и литичке ресурсе, али веома значајне биле су и сировине органског порекла (дрво, кост, рог, коже, као и егзотичне органске сировине – маринске шкољке и ћилибар).

За ову сесију позивамо радове које се баве проучавањем ових питања, студије случаја и теоријске радове, посвећени једној или већем броју сировина, који обухватају не само област источне Србије, већ и друге, повезане регионе.

Апстракте (до 300 речи) можете послати на: selenavitezovic@gmail.com

3. Маркери окупационог стреса као показатељи социјалних, економских и полних разлика у друштву (Ксенија Ђукић и Наташа Миладиновић-Радмиловић)

Маркери окупационог стреса који се јављају на остеолошком материјалу означавају све промене које су настале као последица континуираног дејства неке силе на зубе, појединачне кости или читаве групе костију. У досадашњој литератури овај термин је најчешће употребљаван да означи морфолошке промене на костима које су настале као последица дејства мишићне силе на месту где се мишић припаја за кост. Међутим, у биоархеолошој литератури су описивани и случајеви морфолошких промена на местима припоја лигамената и тетива, разни деформитети на зубима настали немастикаторним активностима, деформитети различитих костију као последица ношења тешког терета (нпр. деформитети паријеталних костију настали услед ношења терета на глави, деформитети на клавикулама, скапулама и кичменим пршљеновима услед ношења тешке војне опреме, деформитети у раменом зглобу и горњим екстремитетима као последица честог коришћења оружја, рецимо лука и стреле или мача, деформитети карличних и бутних костију код коњаника, итд.), али и патолошких стања које су проузроковале неке конкретне активности појединаца (нпр., појава torus auditivus-а код људи који су услед неких послова дуго боравили у хладној води, реуматоидног артритиса на шакама код праља, Шморловог дефекта код људи који су носили тешке терете, итд). Поред истраживања која за циљ имају интерпретацију свакодневног живота и навика појединаца, односно читавих археолошких популација, највећи изазов за истраживаче свакако представља решавање проблема који се тичу саме дефиниције ових маркера, постављање границе између њих и палеопатологије, као и одабир адекватних макроскопских и микроскопских метода и система које ће користити током својих анализа.

4. Проблеми идентификације и интерпретацине налазишта на отвореном простору у палеолиту и мезолиту југоисточне Европе (Душан Михаиловић)

Сведочанства о најранијој праисторији југоисточне Европе потичу углавном из пећина. На основу тих података дефинисане су главне тенденције у технолошком развоју, a изведени су и бројни закључци о систему насељавања и економији ловачкосакупљачких заједницa.  Показало се, међутим, да информације из пећина не пружају пун увид у начин живота и варијације у материјалној културни праисторијских заједница, већ да је неопходно истражити и насеља на отвореном простору.

Постоје јаке индиције да су у југоисточној Европи речне и језерске терасе биле интензивно насељаване у доњем, средњем, а вероватно и у горњем палеолиту, што је од раније познато када је у питању мезолит. Упркос томе, у новије време је било мало покушаја да се систематски рекогносцирају налазишта из ових периода.  Разлог томе лежи у чињеници да су ова истраживања не само „ризична“ са аспекта очекиваних резултата, већ и веома комплексна. Она наиме, подразумевају геоархеолошка истраживања и развијање и тестирање теоријских модела и методолошких поступака усмерених на палеоеколошку реконструкцију и сагледавање система насељавања ловачкосакупљачких заједница.

С обзиром да је у југоисточној Европи недавно покренуто више пројеката окренутих ка истраживању налазишта на отвореном, циљ нам је да на сесији у Пироту археолози и специјалисти који покривају различите аспекте геоархеолошких и палеоеколошких проучавања, размене искуства у идентификацији овог типа налазишта и интерпретацији остатака који су на њима до сада нађени.

5. Timor mortis et lemures – страх од покојника и магијско-религијски ритуали у загробном култу (Јелена Цвијетић)

Отварањем ове теме суочавамо се са дугим трајањем једне од главних људских преокупација, идеје о спасењу и животу после смрти, којa je условилa развој есхатологије, a свој врхунац доживела у римско доба. Поред добрих душа покојника (Manes), антички човек је веровао и у постојање несмирених душа (lemureslarvae). Оне се помињу у историјским изворима (Virg., Aen., Lucian., Kataplous, Tert., De Anim.)као и на надгробним споменицима. На ово веровање указују специфични обреди сахране и ритуали који су следили после ње, а могу се добрим делом реконструисати археолошким истраживањима и проучавањем археолошке грађе. Према поимању античког човека у овој категорији налазили су се они који су умрли рано (mors ante diem fatalem) или пре ступања у брак (innupti), затим жене умрле на порођају (mors immatura), као и они страдали наслилном смрћу или услед тешких болести. На археолошки истраженим античким некрополама потврђени су различити религијско-магијски обреди који су најчешће вршени post mortem, међу којима се издваја декапитација, полагање камења на грудни кош и екстремитете покојника, као и сахрана у обрнутом положају. Присуство гвоздених клинова у гробовима инхумираних или спаљених покојника  који се обично приписују дрвеним конструкцијама или остацима ломаче, могу се објаснити и посебним магијским ритуалима којим је душа покојника везивана за гробно место. У везу са магијским ритуалима могу се довести и гробни прлиози у виду таблица проклетих као и амулети стављани уз покојника.

Наведени магијско-религијски ритуали у загробном култу нису до сада били предмет детаљнијих истраживања на тлу римских провинција у Србији што отвара простор за проучавање ове интересантне и разуђене теме.

Поред колега који се баве проучавањем античких некропола са територије Србије и суседних региона, значајан допринос овој теми могли би да дају и стручњаци за праисторијску или средњовековну археологију који су у домену својих проучавања наишли на сличне појаве.